Париз је 1787. године раширених руку дочекао младог италијанског композитора Луиђија Керубинија, у ком је до краја живота и остао. Велики успех који је постигао са својим операма, нарочито Медејом, донео му је велику популарност, можда исту онолику колику је Марија Калас доживела век и по касније са новом продукцијом Ла Скале, идентификујући се са ликом античке хероине. Иако настала у Француској, увертира за оперу Медеја доноси стил италијанске опере наговештавајући белканто традицију романтизма Росинија, Доницетија и Белинија. 

Керубинијев ученик Франсоа-Адријан Боалдје је током свог живота називан „француским Моцартом“, а Концерт за харфу и оркестар једно је од његових ретких дела која живе на репертоару до данашњег дана, захваљујући светском виртуозу на харфи Гзавијеу де Местру. Београдска филхармонија изводи један од бисера класицизма, Моцартову Симфонију бр. 39, први пут под палицом нове младе венецуеланске звезде, диригента Родолфа Бараеза.